19.03.2024, Seshanba

Investitsiyalar va qurilish


















2018 yil I chorak

2018 yil yanvar`-martda respublikaning asosiy kapitalini ko`paytirishga 672,4  mlrd. so`m miqdorida investitsiyalar kiritilib, o`tgan yilga nisbatan o`sish sur`ati 125,4 foizni tashkil qildi, shundan xorijiy investitsiyalar 149,0 mlrd. so`mni tashkil etdi.

Moliyalashtirish manbalari bo`yicha asosiy kapitalga kiritilgan investitsiyalarning taqsimlanishi

 

mlrd.so`m

o`sish sur`ati,

%

yakunga nisbatan foiz

 

 

 

 

Asosiy kapitalga kiritilgan investitsiyalar

672,4

125,4

100,0

shu jumladan:

 

 

 

Markazlashgan investitsiyalar:

64,3

69,8

9,5

byudjet mablag`lari

17,5

29,8

2,6

davlat maqsadli fond mablag`lari

13,6

78,7

2,0

tiklanish va taraqqiyot fondi mablag`lari

-

-

-

bolalar sportini rivojlantirish fondi mablag`lari

-

-

-

hukumat kafolati ostida chet el kreditlari

33,2

12,4 m.

4,9

Markazlashmagan investitsiyalar:

608,1

136,2

90,5

korxonalarning o`z mablag`lari

255,9

102,8

38,1

aholi mablag`lari

135,7

157,8

20,2

to`g`ridan-to`g`ri xorijiy investitsiya
va kreditlar

115,9

237,9

17,2

tijorat bank kreditlari va boshqa
qarz mablag`lari

100,6

150,5

15,0

 

2018 yil yanvar`-martda asosiy kapitalga kiritilgan investitsiyalarning texnologik tarkibi

 

 

jami

davlat

nodavlat

 

 

 

 

Jami, mlrd. so`m

672,4

45,3

627,1

shu jumladan: umumiy hajmga nisbatan foiz ko`rinishida

 

 

 

qurilish-montaj ishlari

67,5

48,9

68,8

mashina, uskunalar, transport vositalari ishlab chiqarish va xo`jalik jihozlari

24,6

32,7

24,1

Boshqa harajatlar

7,9

18,4

7,1

 

Asosiy kapitalga kiritilgan investitsiyalarning texnologik tarkibining tuzilishi 2017 yilning yanvar`-martiga nisbatan qurilish-montaj ishlarining ulushi 11,9 foizli punktga oshgan, mashina, uskunalar, transport vositalari, ishlab chiqarish va xo`jalik jihozlari qiymati ulushi 0,6  foizli punktga kupaygan hamda boshqa harajatlarning ulushi 12,4  foizli punktga kamaygan.

 Iqtisodiy faoliyat turlari bo`yicha asosiy kapitalgan kiritilgan investitsiya va kreditlar 

(umumiy hajmga nisatan foiz hisobida)

 

Ijtimoiy soha ob`ektlarini qurish

 2018 yil yanvar-martda umumiy maydoni 203,4 ming kv.m. bo`lgan 1364 ta (2017 yil yanvar`-martga nisbatan 181,6 foiz) shu jumladan qishloq joylarida 54,7 ming kv.m. (113,0 foiz) 427 uy-joy foydalanishga topshirildi. Noishlab chiqarish sohasiga kiritilgan investitsiyalar hajmidan 200,6 mlrd.so`mi yoki 29,8 foizi turar-joy qurilishida o`zlashtirildi.

Kommunal qurilish sohasida 5,8 km. uzunlikdagi ichimlik suvi, 1,5 km. uzunlikdagi gaz tarmoqlari ishga tushirildi bu 2017 yil yanvar`-martga nisbatan mos ravishda 85,3 va 23,8 foizni tashkil qildi.

Ichimlik suvi tarmoqlari qurilishiga 53,0 mln. so`m, shundan aholi mablag`lari hisobiga 19,7 mln. so`m, davlat byudjeti mablag`lari hisobiga 33,3 mln. so`m, gaz tarmoqlari qurilishiga esa aholi mablag`lari hisobiga 21,1 mln. so`m miqdorida investitsiyalar o`zlashtirildi. 

 Qurilish faoliyati. 2018 yil yanvar`-martda 402,5 mlrd. so`mlik qurilish ishlari bajarilib, o`tgan yilning shu davriga nisbatan o`sish sur`ati 119,1 foizni tashkil etdi.

 Qurilish ishlari umumiy hajmining 69,2 foizi binolar va inshootlarni qurish bo`yicha qurilish ishlari, 9,0 foizi fuqarolik qurilishi ob`ektlarini qurish bo`yicha qurilish ishlari va 21,8 foizi ixtisoslashtirilgan qurilish ishlariga to`g`ri keldi. Shu jumladan umumiy hajmdan 74,6 foizi yangi qurilish, rekonstruktsiya va kengaytirish hamda texnik jihatdan qayta jihozlashga to`g`ri keladi.

Nodavlat mulkchilik shaklidagi tashkilotlar tomonidan 391,1 mlrd. so`mlik qurilish ishlari amalga oshirilib, jami qurilish ishlari hajmidagi ulushi 97,2  foizni (2017 yil yanvar`-martga nisbatan o`sish sur`ati 119,0 foizni) tashkil qildi.

Yanvar`-mart holatiga mulkchilik shakllari bo`yicha qurilish tashkilotlarining o`z kuchlari bilan bajargan qurilish ishlari taqsimoti 

(umumiy hajmga nisbatan foiz hisobida)

 




2018 yil II chorak


2018 yilning yanvar`-iyunida respublikaning asosiy kapitalini ko`paytirishga 1744,6  mlrd. so`m miqdorida investitsiyalar kiritilib, o`tgan yilga nisbatan o`sish sur`ati 117,5 foizni tashkil qildi, shundan xorijiy investitsiyalar 273,6 mlrd. so`mni tashkil etdi.

 

Moliyalashtirish manbalari bo`yicha asosiy kapitalga kiritilgan investitsiyalarning taqsimlanishi

 

mlrd.so`m

o`sish sur`ati, %

yakunga nisbatan foiz

 

 

 

 

Asosiy kapitalga kiritilgan investitsiyalar

1744,6

117,5

100,0

shu jumladan:

 

 

 

Markazlashgan investitsiyalar:

336,0

95,0

19,3

byudjet mablag`lari

42,0

24,9

2,4

davlat maqsadli fond mablag`lari

119,6

95,8

6,9

tiklanish va taraqqiyot fondi mablag`lari

140,4

318,7

8,0

bolalar sportini rivojlantirish fondi mablag`lari

-

-

-

hukumat kafolati ostida chet el kreditlari

34,0

422,2

2,0

 

 

 

 

Markazlashmagan investitsiyalar:

1408,6

119,7

80,7

korxonalarning o`z mablag`lari

708,1

124,2

40,6

aholi mablag`lari

223,3

86,0

12,8

to`g`ridan-to`g`ri xorijiy investitsiya
va kreditlar

239,5

268,0

13,7

tijorat bank kreditlari va boshqa
qarz mablag`lari

237,7

98,9

13,6

 

 

2018 yil yanvar`-iyunga asosiy kapitalga kiritilgan investitsiyalarning texnologik tarkibi

 

 

jami

davlat

nodavlat

 

 

 

 

Jami, mlrd. so`m

1744,6

226,8

1517,8

shu jumladan: umumiy hajmga nisbatan foiz ko`rinishida

 

 

 

qurilish-montaj ishlari

979,8

170,7

809,1

mashina, uskunalar, transport vositalari ishlab chiqarish va xo`jalik jihozlari

501,4

40,9

460,5

Boshqa harajatlar

263,4

15,2

248,2

 


Asosiy kapitalga kiritilgan investitsiyalarning texnologik tarkibining tuzilishi 2017 yilning yanvar`-iyuniga nisbatan qurilish-montaj ishlarining ulushi 8,9 foizli punktga kamaygan, mashina, uskunalar, transport vositalari, ishlab chiqarish va xo`jalik jihozlari qiymati ulushi 11,8 foizli punktga oshgan, va boshqa harajatlarning ulushi 2,8 foizli punktga kamaygan.

 

Iqtisodiy faoliyat turlari bo`yicha asosiy kapitalgan kiritilgan investitsiya va kreditlar
(umumiy hajmga nisbatan foiz hisobida)


Ijtimoiy soha ob`ektlarini qurish

 


    2018 yil yanvar`-iyunida umumiy maydoni 303,7 ming kv.m. bo`lgan 1946 ta  uy-joy (2017 yilning yanvar`-iyuniga nisbatan 101,3 foiz) shu jumladan qishloq joylarida 92,1 ming kv.m. (85,7 foiz) 642 uy-joy foydalanishga topshirildi.
Noishlab chiqarish sohasiga kiritilgan investitsiyalar hajmidan 315,6 mlrd.so`mi yoki 63,1  foizi turar-joy qurilishida o`zlashtirildi.

    Umumta`lim maktablari qurilishida 14,0 mlrd. so`m atrofida investitsiyalar o`zlashtirildi, bu noishlab chiqarish sohasiga yo`naltirilgan investitsiyalarning 2,8 foizini tashkil qiladi.

    Sog`liqni saqlash ob`ektlari qurilishida  28,4  mlrd. so`mlik investitsiyalar o`zlashtirilib, bu noishlab chiqarish sohasiga yo`naltirilgan investitsiyalarning 5,7 foizini tashkil qildi.

    Kommunal qurilish sohasida 15,3 km. uzunlikdagi ichimlik suvi, 1,5 km. uzunlikdagi gaz tarmoqlari ishga tushirildi, bu 2017 yil yanvar`-iyunga nisbatan mos ravishda 5,7 va 22,7 foizni tashkil qildi.

    Ichimlik suvi tarmoqlari qurilishiga 857,3 mln. so`m, shundan aholi mablag`lari hisobiga 19,7 mln. so`m, davlat byudjeti mablag`lari hisobiga 837,6 mln. so`m, gaz tarmoqlari qurilishiga esa aholi mablag`lari hisobiga 
21,1 mln. so`m miqdorida investitsiyalar o`zlashtirildi. 

    Qurilish faoliyati. 2018 yil yanvar`-iyuniga 818,8 mlrd. so`mlik qurilish ishlari bajarilib, o`tgan yilning shu davriga nisbatan o`sish sur`ati 101,5 foizni tashkil etdi.

    Qurilish ishlari umumiy hajmining 67,1 foizi binolar va inshootlarni qurish bo`yicha qurilish ishlari 11,8 foizi fuqarolik qurilishi ob`ektlarini qurish bo`yicha qurilish ishlari va 21,1 foizi ixtisoslashtirilgan qurilish ishlariga to`g`ri keldi. Shu jumladan umumiy hajmdan 72,9 foizi yangi qurilish, rekonstruktsiya va kengaytirish hamda texnik jihatdan qayta jihozlashga to`g`ri keladi.    Nodavlat mulkchilik shaklidagi tashkilotlar tomonidan 795,6 mlrd. so`mlik qurilish ishlari amalga oshirilib, jami qurilish ishlari hajmidagi ulushi 97,2  foizni (2017 yil yanvar`-iyuniga nisbatan o`sish sur`ati 103,9 foizni) tashkil qildi.

 

Yanvar`-iyun` holatiga mulkchilik shakllari bo`yicha qurilish tashkilotlarining o`z kuchlari bilan bajargan qurilish ishlari taqsimoti
(umumiy hajmga nisbatan foiz hisobida)


 

 

2018 yil III chorak

2018 yilning yanvar`-sentyabrida respublikaning asosiy kapitalini ko`paytirishga 3661,6  mlrd. so`m miqdorida investitsiyalar kiritilib, o`tgan yilga nisbatan o`sish sur`ati 151,1 foizni tashkil qildi, shundan xorijiy investitsiyalar 947,2 mlrd. so`mni tashkil etdi.

Moliyalashtirish manbalari bo`yicha asosiy kapitalga kiritilgan investitsiyalarning taqsimlanishi


 

mlrd.so`m

o`sish sur`ati,

%

yakunga nisbatan foiz

 

 

 

 

Asosiy kapitalga kiritilgan investitsiyalar

3661,6

151,1

100,0

shu jumladan:

 

 

 

Markazlashgan investitsiyalar:

1470,1

285,2

40,1

byudjet mablag`lari

98,4

46,3

2,7

davlat maqsadli fond mablag`lari

293,4

116,6

8,0

tiklanish va taraqqiyot fondi mablag`lari

504,5

750,0

13,8

bolalar sportini rivojlantirish fondi mablag`lari

11,5

100,6

0,2

hukumat kafolati ostida chet el kreditlari

562,3

4207,8

15,4

 

 

 

 

Markazlashmagan investitsiyalar:

2191,5

114,1

59,9

korxonalarning o`z mablag`lari

1026,8

112,3

28,1

aholi mablag`lari

372,4

88,7

10,2

to`g`ridan-to`g`ri xorijiy investitsiya
va kreditlar

384,8

166,1

10,5

tijorat bank kreditlari va boshqa
qarz mablag`lari

407,5

121,2

11,1



2018 yil yanvar`-sentyabrga asosiy kapitalga kiritilgan investitsiyalarning texnologik tarkibi


 

jami

davlat

nodavlat

 

 

 

 

Jami, mlrd. so`m

3661,6

474,8

3186,8

shu jumladan: umumiy hajmga nisbatan foiz ko`rinishida

 

 

 

qurilish-montaj ishlari

1980,8

379,7

1601,1

mashina, uskunalar, transport vositalari ishlab chiqarish va xo`jalik jihozlari

1157,0

61,4

1095,6

Boshqa harajatlar

523,8

33,7

490,1


Asosiy kapitalga kiritilgan investitsiyalarning texnologik tarkibining tuzilishi 2017 yilning yanvar`-sentyabriga nisbatan qurilish-montaj ishlarining ulushi 13,2 foizli punktga ko`paygan, mashina, uskunalar, transport vositalari, ishlab chiqarish va xo`jalik jihozlari qiymati ulushi 12,6 foizli punktga kamaygan va boshqa harajatlarning ulushi 0,7 foizli punktga kamaygan.

 

Iqtisodiy faoliyat turlari bo`yicha asosiy kapitalgan kiritilgan investitsiya va kreditlar
(umumiy hajmga nisbatan foiz hisobida)



Ijtimoiy soha ob`ektlarini qurish

 

2018 yil yanvar`-sentyabrida umumiy maydoni 568,0 ming kv.m. bo`lgan 4135 ta uy-joy (2017 yilning yanvar`-sentyabriga nisbatan 108,1 foiz) shu jumladan qishloq joylarida 220,1 ming kv.m., 1888 uy-joy foydalanishga topshirildi. Noishlab chiqarish sohasiga kiritilgan investitsiyalar hajmidan 599,3 mlrd.so`mi yoki 62,8  foizi turar-joy qurilishida o`zlashtirildi.

Umumta`lim maktablari qurilishida 24,1 mlrd. so`m atrofida investitsiyalar o`zlashtirildi, bu noishlab chiqarish sohasiga yo`naltirilgan investitsiyalarning
2,5 foizini tashkil qiladi.

Sog`liqni saqlash ob`ektlari qurilishida 52,8  mlrd. so`mlik investitsiyalar o`zlashtirilib, bu noishlab chiqarish sohasiga yo`naltirilgan investitsiyalarning 7,0 foizini tashkil qildi.

Kommunal qurilish sohasida 91,2 km. uzunlikdagi ichimlik suvi, 1,5 km. uzunlikdagi gaz tarmoqlari ishga tushirildi, bu 2017 yil yanvar`-sentyabriga nisbatan mos ravishda 33,6 va 17,0 foizga kamaygan.

 

Ichimlik suvi tarmoqlari qurilishiga 13692,2 mln. so`m, shundan aholi mablag`lari hisobiga 19,7 mln. so`m, davlat byudjeti mablag`lari hisobiga
13672,5 mln. so`m, gaz tarmoqlari qurilishiga esa aholi mablag`lari hisobiga
21,1 mln. so`m miqdorida investitsiyalar o`zlashtirildi. 

Qurilish faoliyati. 2018 yil yanvar`-sentyabriga 1325,7 mlrd. so`mlik qurilish ishlari bajarilib, o`tgan yilning shu davriga nisbatan o`sish sur`ati 104,4 foizni tashkil etdi.

Qurilish ishlari umumiy hajmining 66,8 foizi binolar va inshootlarni qurish bo`yicha qurilish ishlari 11,8 foizi fuqarolik qurilishi ob`ektlarini qurish bo`yicha qurilish ishlari va 21,4 foizi ixtisoslashtirilgan qurilish ishlariga to`g`ri keldi. Shu jumladan umumiy hajmdan 73,2 foizi yangi qurilish, rekonstruktsiya va kengaytirish hamda texnik jihatdan qayta jihozlashga to`g`ri keladi.

Nodavlat mulkchilik shaklidagi tashkilotlar tomonidan 1253,7 mlrd. so`mlik qurilish ishlari amalga oshirilib, jami qurilish ishlari hajmidagi ulushi 94,6  foizni (2017 yil yanvar`-sentyabriga nisbatan o`sish sur`ati 103,5 foizni) tashkil qildi.


Yanvar`-sentyab` holatiga mulkchilik shakllari bo`yicha qurilish tashkilotlarining o`z kuchlari bilan bajargan qurilish ishlari taqsimoti (umumiy hajmga nisbatan foiz hisobida)




 2018 йил IV чорак

2018 йилнинг январь-декабрида республиканинг асосий капиталини кўпайтиришга 6046,4  млрд. сўм миқдорида инвестициялар киритилиб, ўтган йилга нисбатан ўсиш суръати 162,2 фоизни ташкил қилди, шундан хорижий инвестициялар 1512,1 млрд. сўмни ташкил этди.

 

Молиялаштириш манбалари бўйича асосий капиталга киритилган инвестицияларнинг тақсимланиши

 

млрд.сўм

ўсиш суръати,

%

якунга нисбатан фоиз

 

 

 

 

Асосий капиталга киритилган инвестициялар

6046,4

162,2

100,0

шу жумладан:

 

 

 

Марказлашган инвестициялар:

2709,8

398,5

44,8

бюджет маблағлари

170,2

56,9

2,8

давлат мақсадли фонд маблағлари

477,8

225,6

7,9

тикланиш ва тараққиёт фонди маблағлари

972,1

1156,3

16,1

болалар спортини ривожлантириш фонди маблағлари

21,9

183,6

0,3

ҳукумат кафолати остида чет эл кредитлари

1067,8

2417,1

17,7

 

 

 

 

Марказлашмаган инвестициялар:

3336,6

109,4

55,2

корхоналарнинг ўз маблағлари

1726,9

102,5

28,6

аҳоли маблағлари

560,4

109,4

9,3

тўғридан-тўғри хорижий инвестиция 
ва кредитлар

444,3

122,8

7,3

тижорат банк кредитлари ва бошқа 
қарз маблағлари

605,0

122,9

10,0

2018 йил январь-декабрга асосий капиталга киритилган инвестицияларнинг технологик таркиби

 

 

 

жами

давлат

нодавлат 

 

 

 

 

Жами, млрд. сўм

6046,4

758,9

5287,5

шу жумладан: умумий ҳажмга нисбатан фоиз кўринишида

 

 

 

қурилиш-монтаж ишлари

3105,4

584,7

2520,7

машина, ускуналар, транспорт воситалари ишлаб чиқариш ва хўжалик жиҳозлари

2082,8

117,1

1965,6

Бошқа ҳаражатлар

858,2

57,1

801,2

 

 

Асосий капиталга киритилган инвестицияларнинг технологик таркибининг тузилиши 2017 йилнинг январь-декабрига нисбатан қурилиш-монтаж ишларининг улуши 2,0 фоизли пунктга камайган, машина, ускуналар, транспорт воситалари, ишлаб чиқариш ва хўжалик жиҳозлари қиймати улуши 5,5 фоизли пунктга ошган ва бошқа ҳаражатларнинг улуши 3,5 фоизли пунктга камайган.

         2018 йил январь-декабрь ойларида марказлаштирилган молиялаштириш манбаларига 2709,8 млрд. сўм инвестиция маблағлари киритилиб, бу кўрсаткич жами инвестицияларнинг 44,8 фоизини ташкил этди, бу ўтган йилнинг январь-декабрига нисбатан деярли 4,0 баробар кўпдир. Ҳисобот даврида марказлаштирилмаган молиялаштириш манбалари ҳисобидан 3336,6 млрд. сўм инвестициялар ўзлаштирилди ва ўтган йилнинг мос даврига нисбатан 9,4 фоизга ошди.

         Корхоналар ва ташкилотларнинг ўз маблағлари ҳисобига 1726,9 млрд. сўм асосий капиталга инвестициялар жалб қилинди ёки жами инвестицияларнинг 28,6 фоизи ўзлаштирилди. Аҳолининг маблағлари ҳисобидан 560,4 млрд. сўм инвестициялар ўзлаштирилиб, жами инвестициялар ҳажмининг 9,3 фоизини ташкил этди.

         Ҳисобот даврида Ўзбекистон Республикаси Ҳукумати кафолати остида 1067,8 млрд. сўмлик хорижий кредитлар ажратилди, бу эса 2017 йилга нисбатан 24,2 баробар кўпдир ёки жами инвестицияларнинг 17,7 фоизини ташкил этади.

         Шу билан бирга, банк кредитлари ва бошқа қарз маблағлари ҳисобидан 605,0 млрд. сўм маблағлар киритилди (асосий капиталга киритилган инвестициялар умумий ҳажмининг 10,0 %), бу ўтган йилга нисбатан 23,3 фоизли пунктга ошди, тўғридан-тўғри ва бошқа хорижий инвестициялар ва кредитлар ҳисобидан 444,3 млрд. сўм (7,3 %, ўтган йилнинг мос даврига нисбатан 22,8 % га ошган), Тикланиш ва тараққиёт жамғармаси ҳисобидан 972,1 млрд. сўм (16,1 %, ўтган йилга нисбатан 11,6 баробар ошган), Давлат мақсадли жамғармалари ҳисобидан 477,8 млрд. сўм (7,9 %, ўтган йилга нисбатан 2,3 баробар ошган) ва Жисмоний тарбия ва спортни ривожлантириш жамғармаси ҳисобидан 21,9 млрд. сўм ёки асосий капиталга киритилган жами инвестицияларнинг 0,3 фоизи (ўтган йилга нисбатан 83,6 фоизга ошган) миқдорида инвестициялар киритилди.

 

Иқтисодий фаолият турлари бўйича асосий капиталган киритилган инвестиция ва кредитлар

Ҳисобот даврида асосий капиталга киритилган инвестицияларнинг асосий қисми, яъни 2084,4 млрд. сўм электр, газ, буғ билан таъминлаш ва ҳавони кондициялаш фаолият турига, 1225,6 млрд. сўм тоғ-кон саноати ва очиқ конларни ишлашга ҳамда 912,0 млрд. сўм уй-жой қурилишига тўғри келди.

2018 йил январь-декабрь ойларида асосий капиталга киритилган инвестицияларнинг 34,5 фоизи (ўтган йилнинг мос даврида 1,6 %) электр, газ, буғ билан таъминлаш ва ҳавони кондициялаш фаолият турига, 20,3 фоизи (23,9 %) тоғ-кон саноати ва очиқ конларни ишлаш фаолият турига, 15,1 фоизи (21,9 %) уй-жой қурилишига, 4,9 фоизи (11,7 %) Ташиш ва сақлашга,         3,1 фоизи (1,7 %) қишлоқ, ўрмон ва балиқ хўжалигига, 1,8 фоизи (3,6 %) сув таъминоти, канализация, йиғиш ва утилизация қилишга, 1,3 фоизи (2,5 %) улгуржи ва чакана савдо, моторли транспорт воситалари ва мотоциклларни таъмирлашга ва 1,2 фоизи (4,8 %) қурилиш иқтисодий фаолият турига тўғри келди. 

 

Иқтисодий фаолият турлари бўйича асосий капиталган киритилган инвестиция ва кредитлар 
(январь-декабрь ойларида, умумий ҳажмга нисбатан фоиз ҳисобида)


2018 йил январь-декабрь ойларида асосий капиталга киритилган инвестицияларнинг молиялаштириш манбалари бўйича таркиби

 

Молиялаштириш манбалари бўйича асосий капиталга 
киритилган инвестициялар, 
жамига нисбатан фоиз ҳисобида


2018 йил январь-декабрь ойларида молиялаштириш манбалари бўйича асосий капиталга киритилган инвестициялар

 

Киритилган инвестициялар, млрд. сўм

Ўтган йилга нисбатан ўсиш суръати, %

Умумий ҳажмдаги улуши, %

 

 

 

 

Барча молиялаштириш манбалари ҳисобидан

6046,4

162,2

100,0

Республика бюджети

170,2

56,9

2,8

Давлат мақсадли жамғармалари

477,8

2,3 м.

7,9

Жисмоний тарбия ва спортни ривожлантириш жамғармаси

21,9

183,6

0,3

Тикланиш ва тараққиёт жамғармаси

972,1

11,6 м.

16,1

Ўзбекистон Республикаси томонидан кафолатланган чет эл кредитлари

1067,8

24,2 м.

17,7

Корхоналар маблағлари

1726,9

102,5

28,6

Тижорат банклари кредитлари ва бошқа қарз маблағлари

594,6

123,3

10,0

Тўғридан-тўғри хорижий инвестиция ва кредитлар

444,3

122,8

7,3

Аҳоли маблағлари

560,4

109,4

9,3


Молиялаштириш манбалари бўйича асосий капиталга киритилган инвестицияларнинг энг юқори ўсиш суръатлари Ўзбекистон Республикаси кафолати остидаги хорижий кредитлар бўйича 24,2 баробарга, шунингдек Тикланиш ва тараққиёт жамғармаси бўйича 11,6 баробарга ошган. Бу Тахиатош иссиқлик электр станциясида йирик инвестицион лойиҳа – ҳар бири 230-280 МВт қувватга эга бўлган иккита газ-буғ ускуналарининг қурилиши билан боғлиқ. Жамғарма томонидан жисмоний тарбия ва спортни ривожлантиришга йўналтирилган инвестицияларнинг ўсиш суръати 83,6 фоизга ошди, бу Амударё, Қораўзак ва Чимбой туманларидаги болалар ва ўсмирлар спорт мактабларида учта янги ёпиқ сузиш ҳавзасини қуриш ва ишга тушириш билан боғлиқ.

Январь-декабрь ойларида асосий капиталга киритилган 
инвестициялар, 
млрд. сўм

 

 

2017 йил

2018 йил

2017 йилга нисбатан,
 фоиз ҳисобида

 

 

 

 

Қорақалпоғистон Республикаси[1])

2632,5

6046,4

162,2

Нукус ш.

1063,3

1147,5

84,3

туманлар:

 

 

 

Амударё

90,3

155,4

125,3

Беруний

78,7

165,7

151,9

Қонликўл

22,5

88,9

184,9

Қораўзак

54,1

104,9

117,0

Кегейли

39,3

753,0

190,4

Қўнғирот

524,5

56,7

100,9

Мўйноқ

368,9

627,6

119,1

Нукус

32,1

114,3

2,6 м.

Тахиатош

30,8

2132,5

48,4 м.

Тахтакўпир

14,3

32,2

158,9

Тўрткўл

66,4

202,8

2,2 м.

Хўжайли

48,3

110,1

165,1

Чимбой

31,8

95,9

2,2 м.

Шуманай

30,7

56,3

131,6

Элликқалъа

123,8

202,6

115,5

 


2018 йил январь-декабрь ойларида молиялаштириш манбалари бўйича асосий капиталга киритилган инвестициялар, млрд. сўм

 

 

Асосий капиталга киритил-ган инвести-циялар  жами, млрд. сўм

шу жумладан молиялаштириш 
манбалари бўйича:

респуб-лика бюджети

корхона-лар маблағ-лари

аҳоли маблағ-лари

хорижий инвести-циялар ва кредитлар

 

 

 

 

 

 

Қорақалпоғистон Республикаси

6046,4

170,2

1726,9

560,4

1512,1

Нукус ш.

1147,5

59,5

470,1

176,8

63,3

туманлар:

 

 

 

 

 

Амударё

155,4

8,4

13,9

54,1

-

Беруний

165,7

2,3

25,6

46,4

-

Қонликўл

88,9

4,0

33,5

14,0

-

Қораўзак

104,9

1,7

16,9

17,3

51,8

Кегейли

753,0

4,8

348,6

35,9

317,2

Қўнғирот

56,7

4,1

12,1

21,6

0,3

Мўйноқ

627,6

0,3

598,1

9,7

-

Нукус

114,3

5,6

12,3

45,9

2,5

Тахиатош

2132,5

0,3

63,3

16,7

1058,9

Тахтакўпир

32,2

3,7

8,3

3,2

1,9

Тўрткўл

202,8

59,5

35,6

32,1

-

Хўжайли

110,1

4,4

19,1

31,6

-

Чимбой

95,9

2,7

30,3

20,8

5,0

Шуманай

56,3

3,4

10,9

13,0

0,2

Элликқалъа

202,6

5,6

28,1

21,3

11,1

 

 давоми

 

Асосий капиталга киритил-ган инвести-циялар  жами, млрд. сўм

шу жумладан молиялаштириш 
манбалари бўйича:

давлат мақсадли жамғармалари

болалар спортини ривожлантириш жамғар-маси

қайта қуриш ва ривожлантириш жамғар-маси

тижорат банклари кредит-лари ва бошқа қарз маблағ-лари

 

 

 

 

 

 

Қорақалпоғистон Республикаси

6046,4

477,8

21,9

972,1

605,0

Нукус ш.

1147,5

197,3

3,7

-

176,7

     туманлар:    

 

 

 

 

 

Амударё

155,4

37,7

5,1

-

36,2

Беруний

165,7

25,4

-

-

66,0

Қонликўл

88,9

10,3

5,0

-

22,1

Қораўзак

104,9

11,9

-

-

5,3

Кегейли

753,0

24,9

-

6,3

15,3

Қўнғирот

56,7

13,2

-

-

5,4

Мўйноқ

627,6

12,8

-

-

6,7

Нукус

114,3

20,4

-

-

27,6

Тахиатош

2132,5

21,2

-

965,9

6,2

Тахтакўпир

32,2

5,5

-

-

9,6

Тўрткўл

202,8

25,4

-

-

50,2

Хўжайли

110,1

26,9

-

-

28,1

Чимбой

95,9

14,1

5,1

-

17,9

Шуманай

56,3

11,4

-

-

17,4

Элликқалъа

202,6

19,2

-

3,1

114,2

  

Январь-декабрь ойларида мулкчилик шакллари бўйича асосий капиталга киритилган инвестициялар, жамига нисбатан фоиз ҳисобида


Ижтимоий соҳа объектларини қуриш

 

2018 йил январь-декабрида умумий майдони 812,6 минг кв.м. бўлган 5775 та уй-жой (2017 йилнинг январь-декабрига нисбатан 117,2 фоиз) шу жумладан қишлоқ жойларида 355,8 минг кв.м., 2843 уй-жой фойдаланишга топширилди. Ноишлаб чиқариш соҳасига киритилган инвестициялар ҳажмидан 912,0 млрд.сўми ёки 59,8  фоизи турар-жой қурилишида ўзлаштирилди.

Умумтаълим мактаблари ва мактабгача таълим муассасалари қурилишида 128,9 млрд. сўм атрофида инвестициялар ўзлаштирилди, бу ноишлаб чиқариш соҳасига йўналтирилган инвестицияларнинг 8,5 фоизини ташкил қилади.

Соғлиқни сақлаш объектлари қурилишида 68,7  млрд. сўмлик инвестициялар ўзлаштирилиб, бу ноишлаб чиқариш соҳасига йўналтирилган инвестицияларнинг 4,5 фоизини ташкил қилди.

Коммунал қурилиш соҳасида 362,2 км. узунликдаги ичимлик суви тармоқлари ишга туширилди, бу 2017 йил январь-декабрига нисбатан 4,9 фоизга ошган.

Ичимлик суви тармоқлари қурилишига 109,1 млрд. сўм, шундан аҳоли маблағлари ҳисобига 43,4 млн. сўм, давлат бюджети маблағлари ҳисобига
109,1 млрд. сўм миқдорида инвестициялар ўзлаштирилди.

Қурилиш фаолияти. 2018 йил январь-декабрида 1831,5 млрд. сўмлик қурилиш ишлари бажарилиб, ўтган йилнинг шу даврига нисбатан ўсиш суръати 105,4 фоизни ташкил этди.

Қурилиш ишлари умумий ҳажмининг 67,5 фоизи бинолар ва иншоотларни қуриш бўйича қурилиш ишлари 11,9 фоизи фуқаролик қурилиши объектларини қуриш бўйича қурилиш ишлари ва 20,6 фоизи ихтисослаштирилган қурилиш ишларига тўғри келди. Шу жумладан умумий ҳажмдан 73,5 фоизи янги қурилиш, реконструкция ва кенгайтириш ҳамда техник жиҳатдан қайта жиҳозлашга тўғри келади.

Нодавлат мулкчилик шаклидаги ташкилотлар томонидан 1749,5 млрд. сўмлик қурилиш ишлари амалга оширилиб, жами қурилиш ишлари ҳажмидаги улуши 95,5  фоизни (2017 йил январь-декабрига нисбатан ўсиш суръати 109,5 фоизни) ташкил қилди.


Январь-декабрь ҳолатига мулкчилик шакллари бўйича қурилиш ташкилотларининг ўз кучлари билан бажарган қурилиш ишлари тақсимоти
(умумий ҳажмга нисбатан фоиз ҳисобида)


Январь-декабрь ойларида корхоналар турлари бўйича 
қурилиш ишлари ҳажми, 
млрд.сўм


 

         Жами қурилиш-пудрат ишлари таркибидаги “Бино ва иншоотлар қурилиши” фаолият тури бўйича 1236,9 млрд. сўмлик ишлар бажарилди ва ўтган йилнинг мос даврига нисбатан 23,2 фоизли пунктга ошди. Шунингдек, “Фуқаролик объектлари қурилиши” фаолият тури бўйича 217,7 млрд. сўмлик қурилиш ишлари бажарилиб, ўтган йилнинг мос даврига нисбатан 9,8 фоизли пунктга камайди. “Ихтисослаштирилган қурилиш ишлари” фаолият тури бўйича 376,9 млрд. сўмлик қурилиш ишлари бажарилиб, ўтган йилга нисбатан 5,2 фоизли пунктга ошди.


Жами қурилиш ишлари ҳажмида янги қурилиш, реконструкция, кенгайтириш ва техник жиҳатдан қайта қуроллантириш ишлари ҳажми 1346,1 млрд. сўмни ташкил этди. Капитал, жорий таъмирлаш ва бошқа пудрат ишлари ҳажми эса 485,4 млрд. сўмни ташкил этди.

         2017 йил январь-декабрь ойларига нисбатан янги қурилиш, реконструкция, кенгайтириш ва техник қайта қуроллантириш ишлари 12,5 фоизли пунктга ошди. Капитал, жорий таъмирлаш ва бошқа пудрат ишлари ҳажми эса 28,2 фоизли пунктга камайди.

         Қурилиш ишларининг турлари бўйича таҳлил ҳисобот даврида янги қурилиш, реконструкция қилиш, кенгайтириш ва техник қайта қуроллантириш 
4,1 фоизга ошганини ва мос равишда капитал, жорий таъмирлаш ва бошқа пудрат ишлари 4,1 фоизга камайганини кўрсатмоқда.

 

Январь-декабрь ойларида қурилиш ишлари, турлари бўйича, жамига нисбатан фоиз ҳисобида


 

 

Капитал, жорий таъмирлаш ва бошқа пудрат ишлари

 

 

 

 

 

Янги қурилиш, реконструкция қилиш, кенгайтириш ва

 

 

 техник қайта қуроллантириш


Январь-декабрь ойларида шаҳар ва туманлар бўйича 
қурилиш ишлари ҳажми, 
млрд. сўм

 

2017 йил

2018 йил

2017 йилга нисбатан, 
% ҳисобида

 

 

 

 

Қорақалпоғистон   Республикаси

1398,8

1831,5

105,4

Нукус ш.

552,4

694,6

101,3

туманлар:

 

 

 

Амударё

82,2

107,4

104,7

Беруний

71,5

89,2

100,1

Қонликўл

16,2

34,9

172,1

Қораўзак

20,3

28,2

111,0

Кегейли

23,7

31,5

106,4

Қўнғирот

221,5

309,2

112,8

Мўйноқ

26,2

33,8

103,7

Нукус т.

55,3

72,8

105,3

Тахиатош

49,4

61,8

100,8

Тахтакўпир

16,5

21,4

104,8

Тўрткўл

106,3

132,3

100,3

Хўжайли

31,8

45,1

112,7

Чимбой

36,2

50,2

111,5

Шуманай

14,6

19,9

109,4

Элликқалъа

74,7

99,2

107,2


2018 йил январь-декабрь ойларида республика бўйича қурилиш ишлари ҳажмида Нукус шаҳри (республика бўйича жами қурилиш қурилиш ишлари ҳажмидаги улуши 37,9 %), Қўнғирот (16,9 %), Тўрткўл (7,2 %) ва Амударё (5,9 %) туманлари юқори улушларга эга.

         Шунингдек, республика миқёсида қурилиш ишлари ҳажмида энг паст улушлар Шуманай (республика бўйича жами қурилиш ишлари ҳажмидаги улуши (1,1 %), Тахтакўпир (1,2 %), Қораўзак (1,5 %), Кегейли (1,7 %) ва Мўйноқ (1,8 %) туманлари ҳиссасига тўғри келади.

 

2018 йил январь-декабрь ойларида қурилиш ишлари ҳажми 
ва ўсиш суръатлари



Ҳисобот даврида бажарилган қурилиш ишларининг юқори ўсиш суръати Қонликўл (ўтган йилга нисбатан ўсиш суръати 172,1 %), Қўнғирот (112,8 %), Хўжайли (1112,7 %) ва Чимбой (111,5 %) туманларида кузатилди.

Шунингдек, ҳисобот даврида, бажарилган қурилиш ишларининг энг паст даражаси Беруний (ўтган йилга нисбатан 100,1 %), Тўрткўл (100,3 %), Тахиатош (100,8%) туманлари ва Нукус шаҳри (101,3%) да кузатилди.


2018 йил январь-декабрь ойларида корхоналар турлари бўйича қурилиш ишлари ҳажми, 
жамига нисбатан фоиз ҳисобида



Йирик корхоналар томонидан бажарилган қурилиш ишларининг юқори кўрсаткичлари Қўнғирот (жами қурилиш ишлари ҳажмидаги улуши 63,4 %), Тахиатош (51,4 %) ва  Қонликўл (35,2 %) туманларига тўғри келади.

Ҳисобот даврида Қораўзак, Мўйноқ, Нукус, Чимбой ва Шуманай туманларида қурилиш фаолияти билан шуғулланувчи йирик корхона ва ташкилотлар мавжуд эмас.

 Шаҳар ва туманлар кесимида қурилиш ишлари улуши, жамига нисбатан фоиз ҳисобида


Ҳисобот даврида қурилиш ишлари бажариш ҳажмида энг катта улуш Нукус шаҳри (республика бўйича жами қурилиш ишлари ҳажмининг 37,9 %), Қўнғирот (16,9 %), Тўрткўл (7,2 %) ва Амударё (5,9 %) туманлари ҳиссасига тўғри келади.